Prema Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći advokati su prvi subjekt prepoznat kao pružalac besplatne pravne pomoći. Pružaoci se upisuju u Registar pružalaca besplatne pravne pomoći, u okviru koga se vodi posebna evidencija pružalaca besplatne pravne pomoći i evidencija pružalaca besplatne pravne podrške. Registar vodi ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa, kao jedinstvenu javnu elektronsku bazu podataka. Advokati koji pružaju besplatnu pravnu pomoć upisuju se na listu advokata koju sačinjava i ministarstvu dostavlja Advokatska komora Srbije i sastavni je deo registra. Prema sprovedenom istraživanju, 63,4% ispitanika upisano je u registar advokata pružalaca besplatne pravne pomoći. Međutim, u uzorku, bez obzira na upis u registar, 84,8% ispitanika je izjavilo da u svojoj kancelariji pro bono pruža pravnu pomoć, dok svega 15,2% to ne čini. Procentualno posmatrano, najveći broj ispitanika to čini 1-5 puta u toku kalendarske godine (33,7%), nešto manji broj 6-10 puta (28,4%), zatim 11-20 puta to čini 20% ispitanika, dok 11,6% ovu vrstu pomoći pruža prosečno 21-50 puta u toku kalendarske godine – preostali broj ispitanika to čini više od 50 puta. Najveći procenat ispitanika (74,1%) besplatno pruža pravne savete, dok je procenat advokata koji besplatno zastupaju stranke pred sudovima znatno niži.

Pažnju izaziva činjenica da najveći broj ispitanika (80,4%) nikada nije pozvan da po Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći žrtvama nasilja u porodici u krivičnom postupku istu i pruži. Ispitanici koji su pružali besplatnu pravnu pomoć na osnovu ovog zakonskog teksta su kao klijente imali u najvećem broju slučajeva osobe ženskog pola. Pored nasilja u porodici, besplatna pravna pomoć je pružana žrtvama krivičnih dela ubistvo (član 113. KZ), teška telesna povreda (član 121. KZ), zlostavljanje i mučenje (član 137 KZ), proganjanje (član 138a KZ), uvreda (član 170. KZ), nedozvoljene polne radnje (član 182. KZ) i polno uznemiravanje (član 182 a KZ). Kao oblici nasilja javljalo se fizičko, seksualno, ekonomsko i psihičko nasilje, izvršeno od strane sadašnjih ili bivših partnera, otvorenim, verbalnim ili konkludentnim putem, s tim što se u uzorku javlja i nasilje izvršeno od strane nadređenih na radnom mestu.

Nešto veći procenat ispitanika je pružao besplatnu pravnu pomoć po odredbama Porodičnog zakona (49,2%). Prema rezultatima istraživanja, ukupno u 337 predmeta advokati su zastupali tužioca/tužiteljku - lice koje je pretrpelo porodično nasilje (prema članu 284. Porodičnog zakona). Generalno, kao oblici besplatne pravne pomoći javljalo se pružanje pravnih saveta, zastupanje u parničnom i krivičnom postupku i sastavljanje podnesaka. Ispitanici koji su pružali besplatnu pravnu pomoć su u 82,7% slučajeva pružili pravni savet, u 55,8% slučajeva sastavljali podneske, u 42,3% slučajeva zastupali u krivičnom postupku, a u 59,6% slučajeva u parničnom postupku. Zabrinjavajući je podatak da su u svega 27 slučajeva advokati pružali pravnu pomoć na osnovu upućivanja od strane jedinice lokalne samouprave.

Najveći procenat ispitanika (51,8%) nije imao slučajeve u kojima je lice prema kojem je izvršeno nasilje povuklo tužbu u parničnom postupku, odnosno nije se pridružilo krivičnom gonjenju u krivičnom postupku. Žrtve koje jesu odustale od daljeg postupka kao razlog su navele loš materijalni status - nedostatak finansijske nezavisnosti u odnosu na učinioca, potom pomirenje, grižu savesti, strah od učinioca i vršenja ponovnog nasilja, te strah od društvene osude i rodbine, sramota, i sažaljenje prema učiniocu. Javlja se i strah od svedočenja, trema i zaziranje od pravosudnih organa, troškovi postupka, dobrobit deteta, ekonomska nesamostalnost i nemogućnost zapošljavanja, uverenje stranke da će se tuženi promeniti, uticaj partnera ili porodice, javljaju se i emotivni razlozi praćeni minimiziranjem uzroka (nasilje samo u alkoholisanom stanju, preispitivanje sopstvenog ponašanja....), nedostatak samopouzdanja, očuvanje braka i nastavak života u porodičnoj zajednici, kao i pokušavanje rešavanja problema u porodičnoj zajednici umesto na sudu. Poseban problem po mišljenju ispitanika predstavlja nepoverenje u institucije.

Na kraju ćemo navesti i da je 75,9% ispitanika pružalo besplatnu pravnu pomoć marginalizovanim ženama i ženama iz marginalizovanih društvenih grupa. Romkinje predstavljaju 33% klijentkinja, žene iz seoskih sredina se javljaju u procentu od 34,8%, žene sa invaliditetom predstavljaju 6,8% klijentiknja, a žene iz religijskih manjina 1,8%.

Projekat "Povećanje dostupnosti besplatne pravne pomoći za žene koje su preživele rodno zasnovano nasilje u Srbiji" sprovodi Udruženje Fenomena uz podršku UN Women - agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena. Materijal je proizveden sredstvima Evropske unije. Sadržaj projekta i ovog materijala isključivo pripada Udruženju Fenomena i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije, UN Women niti zemalja članica UN-a.