Advokati i pružaoci besplatne pravne pomoći iz lokalnih samouprava se u jednom delu slažu kada govorimo o problemima, preprekama i poteškoćama s kojima se suočavaju žene iz marginalizovanih društvenih grupa i žene iz manjinskih etničkih zajednica u kontekstu pružanja besplatne pravne pomoći. Odgovori ispitanika se kreću u rasponu od činjenice da ne postoje posebne prepreke pa do prilično konkretno određenih prepreka. Među odgovorima ispitanika iz jedinica lokalnih samouprava možemo da izdvojimo sledeće: nisu uočene neke posebne prepreke; besplatna pravna pomoć je podjednako dostupna svima; nepismenost, strah, neinformisanost ili nedovoljna informisanost; besplatna pravna pomoć pruža se svim tražiocima koji ispunjavaju uslov bez bilo kakvih ograničenja, odnosno pod istim uslovima za sve tražioce bez obzira iz koje duštvene grupe dolaze; diskriminacija u porodici, diskriminacija u društvu, diskriminacija od strane policije i pravosudnih organa; osećaj bespomoćnosti, nepoznavanje postupka pred Centrom za socijalni rad, nepoverenje u Centar za socijalni rad; neadekvatna zaštita; siromaštvo, nepoverenje u institucije i strah u slučaju kada je reč o nasilju u porodici; individualna (ne)samostalnost; neravnopravnost polova; osuda okoline; nedovoljna edukacija, ekonomska zavisnost; loša psihosocijalna situacija; nemogućnost da se dođe do pružaoca besplatne pravne pomoći, strah od ishoda podnetog zahteva; neobrazovanost i nezaposlenost; nerazumevanje i pritisak porodice, teška materijalna situacija; finansijska nesamostalnost; potrebna dokumentacija; komplikovano ostvarivanje socijalne zaštite; obimna administracija odnosno obraćanja većem broju organa - nedovoljna upućenost u osnove nekih postupaka za ostvarivanje prava, a samim tim i stvaranje ovim licima nepotrebnih troškova za putovanja iz udaljenih krajeva u jedinice lokalne samouprave; ugrožena materijalna egzistencija; ostvarivanje dečijeg dodatka i novčane socijalne pomoći; poveravanje dece nakon raskida vanbračne zajednice; dostupnost informacija o mogućnosti pružanja besplatne pravne pomoći; strah od prijavljivanja problema nadležnim insitucijama; posebno je izraženo manipulisanje ženama / i muškarcima/ iz marginalizovanih društvenih grupa i ženama / i muškarcima/ iz manjinskih etničkih zajednica u političke svrhe, u toku cele kalendarske godine; problemi sa kojima se susreću se u najvećem broju slučajeva svode na pisanje podnesaka i zahteva za ostvarivanje novčane pomoći; nerešeno stambeno pitanje, neredovna primanja ili izostanak bilo kakvih primanja; jezičke barijere; odsustvo podrške porodice i prijatelja.

Odgovori ispitanika iz reda advokata se sumiraju na sledeći način: nepoverenje kako u institucije sistema, tako i u advokate; strah od osude sredine; inertnost lokalne samouprave i nadležnih institucija, a koja se tiče pokretanja postupka i upućivanja žrtava nasilja kod advokata shodno Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći; nedovoljna inkluzija; neprofesionalnost policije, nezainteresovanost radnika Centra za socijalni rad; osuda okoline; bojazan od kompromitovanja; strah; ekonomska zavisnost; neinformisanost i pogrešna informisanost; neznanje; nestručnost kadrova u lokalnoj samoupravi; spor postupak; nedovoljna edukacija žrtve o pravima i posledicama; osuda sredine; predrasude, birokratija; strah od partnera i institucija; briga za ekonomsku sigurnost porodice nakon odvajanja od nasilnika; stav institucija da je nasilje u određenim etničkim grupama uobičajena pojava; nedostatak samopouzdanja; slaba vidljivost besplatne pravne pomoći; nepostojanje mehanizama dalje podrške po prijavi; slaba vidljivost besplatne pravne pomoći u lokalnim samoupravama; osećaj sramote; nedostatak propagande; neprofesionalnost službenika lokalnih samouprava, komplikovana procedura; mnoštvo dokumenata koje je potrebno pribaviti; žrtve ne znaju da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć; materijalna zavisnost; potčinjenost; konstantan strah; sramota i naučeni model ponašanja po kom se određene situacije neprepoznaju kao situacije u kojima im treba besplatna pravna pomoć; ograničenost u kretanju; ekonomska i druga vrsta zavisnosti; nepouzdanost; bojaznost za bezbednost; strah od nastavka nasilja; neznanje i neobrazovanje; neznanje o pružaocima usluga i nepoverenje u institucije; diskriminacija; siromaštvo; mizoginija u kancelarijama policije, neprofesionalno postupanje službenika/ca CSR i policijskih uprava kada prijave nasilje, kojim se obeshrabruju da istraju u postupku; ne znaju da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć po ovom osnovu; nizak nivo percepcije usled kulturološke, etničke i nacionalne pripadnosti; strah od odbacivanja od strane porodice (rodbine i dece); osećaj stida usled siromaštva i nemoći trajnog rešenja problema; sumnja u delotvornost bilo kakve pomoći; neprosvećenost; nedostatak samopouzdanja; inertnost postupajućih organa lokalne samouprave; nepristupačnost resursima (jezička barijera); vaspitanje; udaljenost mesta prebivališta (žene sa sela) od mesta gde može dobiti pravnu pomoć; nedovoljna edukacija zaposlenih u lokalnoj samoupravi: nedovoljan broj advokata koji se bave pružanjem besplatne pravne pomoći.

Projekat "Povećanje dostupnosti besplatne pravne pomoći za žene koje su preživele rodno zasnovano nasilje u Srbiji" sprovodi Udruženje Fenomena uz podršku UN Women - agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena. Materijal je proizveden sredstvima Evropske unije. Sadržaj projekta i ovog materijala isključivo pripada Udruženju Fenomena i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije, UN Women niti zemalja članica UN-a.